Zaposleni u marketinškim agencijama se svakodnevno susreću sa pojmovima iz naslova, najčešće u situacijama kada se govori o ciljnim grupama. Ovi termini bi trebalo da nam olakšaju razumevanje dela populacije ka kojoj je usmerena naša kampanja, ali i da utiču na strategiju, kreativne poruke, čak i na izbor medija preko kojih pokušavamo da dopremo do publike. Demografske grupe predstavljaju skup ljudi sličnih karakteristika koji su rođeni u određenom vremenskom periodu, ali spisak njihovih podudarnosti se nikako ne završava sa godinama. Usled odrastanja u pribilžnim okolnostima i istom istorijskom kontekstu, pripadnici jedne grupe dele određene vrednosti, navike, brige i shvatanja koja ih definišu.

Klasifikovanjem ljudi na ovaj način ne saznajemo samo njihovu starost, već i u kojoj etapi života se nalaze. Šta su im strepnje, a šta želje; kakva im je platežna sposobnost; kako su im raspoređeni prioriteti; koliko koriste društvene mreže, u kojoj meri veruju tradicionalnim medijima; kako se odnose prema ekologiji; a kako prema politici i ideologijama… Naravno, ovakva kategorizacija nije primenjiva u svakom individualnom slučaju, ali svakako jeste na statistički značajnom uzorku.

Bumeri (bebi-bum generacija) su ljudi rođeni u prve dve decenije nakon završetka drugog svetskog rata, oni sada imaju od 58 do 76 godina. Prati ih generacija X i ona obuhvata period od 1965. do 1980. Sledeći su milenijalci, njihova starost danas iznosi između 26 i 40. Generacija Z, tiha patnja svih u advertajzingu, pokriva period od ’95. do 2012. Svi rođeni nakon zumera, pripadaju generaciji alfa.

Do kakvih zaključaka su došli demografi i sociolozi? Šta znamo o svakoj od ovih grupa?

Bebi-bum generacija.

Iako se mlađe generacije najčešće šale na račun bumera i njihovog ponašanja na internetu, činjenica da su se prilagodili i toj tehnologiji nam otkriva značajniju istinu o ljudima iz ovog perioda. Naime, oni su generacija koja je iskusila najviše tehnoloških promena u svom životu i na sve su se uspešno adaptirali. Ipak, čini se da im je od svih inovacija najdraža televizija, jer nju najviše i konzumiraju. Uz to, nisu im strani ni ostali tradicionalni mediji poput štampe i radija.

Tokom života su morali da prihvate i tehnološki napredak u bankarskoj industriji, ali su ostali verni svojim inicijalnim navikama, istraživanja pokazuju da bumeri, skoro isključivo, koriste keš za plaćanje i da preferiraju „fizičko“ u odnosu na elektronsko bankarstvo. Sa finansijskog aspekta, ova generacija je prošla svoj vrhunac, njihova platežna moć je manja u odnosu na mlađe, a glavna preokupacija je pružanje pomoći svojoj deci.

Događaji koji su oblikovali bumere su hladni rat i optimizam koji je postojao nakon pobede nad fašizmom.

Generacija X.

Ova generacija često biva zanemarena jer se nalazi između bumera i milenijalaca, dve značajno veće demografske grupe. Čini se da je to bio slučaj od samog detinjstva. Naime, zbog činjenice da su se rodili u porodicama gde su neretko oba roditelja radila, pripadnici ove generacije su već od najmlađih dana morali da pokažu određenu dozu individualnosti i nezavisnisti koja ih krasi i tokom čitavog života.

Kao i bumeri, i Gen X najviše voli televiziju, što potvrđuje i njihov nadimak na globalnom nivou: MTV generacjia. Oni su i tehnološki vrlo pismeni, smatraju se za prvu grupu ljudi koji su odrastali uz kompjutere. Vični su korišćenju interneta, pažljivo istražuju stvari pre kupovine i pokazuju određenu dozu lojalnosti prema brendu.

Ova generacija je u velikoj meri oblikovana nemilim događajima devedesetih.

Milenijalci.

Generacija koja trenutno najviše troši, a očekuje sa da do 2030. postanu i najbogatija generacija u istoriji (po procenama neće dugo vremena proći pre nego što ih Gen Z smakne sa trona). Masovno su odrasli uz računare, vrlo lako napravili tranziciju ka pametnim telefonima. U velikoj meri koriste elektronsko bankarstvo i kupovinu preko interneta.

Ne gaje veliku lojalnost prema brendovima, odlučuju se za kupovinu na osnovu praktičnosti i funkcionalnosti i nemaju strpljenja za loše i neefikasne proizvode. Zbog toga se često odlučuju za brendove sa superiornom reputacijom.

Svetska ekonomska kriza je uticala na njih, pa se milenijalci kasnije odlučuju na ogromne životne korake kao što su venčanja i kupovina kuće ili stana. Važnije im je da imaju pristup određenim stvarima nego da budu njihovi vlasnici, zbog toga su često i podstanari.

Neguju individualnost i nemaju veliku potrebu za pripadanjem, za razliku od generacije koja će ih naslediti.

Generacija Z.

Ova generacija je mnogo više od TikToka, sa kojim je često povezuju. Ranije od ostalih su postali finansijski svesni i nakon što su videli svoje roditelje u problemima, ne žele da dođu u istu situaciju.

Čitav život im je na telefonu, istraživanja pokazuju da je većina njih svoj prvi mobilni dobila već sa deset godina, dok su se još i ranije igrali sa telefonima svojih roditelja. Imaju naloge na masovnim društvenim mrežama i konstantno istražuje alternative. Vole sirov i iskren kontent. Zanimaju se za društveno važne i ekološke teme. Preferiraju pripadnost određenoj grupi u odnosu na isticanje. U ranim životnim fazama pokazuju samostalnost, kako ekonomsku tako i emocionalnu.

Lojalni su prema brendovima, ali imaju visoka očekivanja. Ne samo da žele kvalitetne proizovde, već žele da brendovi sa njima dele pogled na važna životna i socijalna pitanja

Generacija Alfa.

Šta marketeri treba da znaju o Gen Alpha?

Svet danas pripada generaciji Z, ali već sutra (koje se brzo približava) pripadaće generaciji Alpha. Zato smo odlučili da malo više pišemo o ovoj generaciji, jer se o njima za sada najmanje zna i svi su više fokusirani na zumere.

Gen Alpha već pokazuje znake da su jedinstvena globalna i progresivna grupa, pa će marketinški stručnjaci morati da pronađu način kako da se povežu sa najsofisticiranijom publikom do sada.

Ali kako možemo predvideti identitet jedinki iz ove grupe čiji je najstariji trenutni član mlad tinejdžer? Šta Gen Alfa čini drugačijom od Gen Z, i kako će izgledati za pet, 10, 15 godina kada postanu dominantna demografska grupa?

Ključna reč – Altruizam

Generacija Alfa je do sada najviše društveno svesna i progresivna generacija. Oni su izuzetno svesni ekoloških i društvenih problema poput klimatskih promena, oskudice resursa i rasta populacije.

Uprkos svojoj mladosti, jako su zainteresovani za teme poput rasta srednje klase, okončanja rasizma, kao i mogućnosti i jednakosti za sve demografske grupe. Oni vide kao svoju odgovornost da se bave ovim važnim ciljevima na globalnom nivou, a ne samo na lokalnom. Deo toga može biti i optimizam mladosti koji bi mogao da bledi s vremenom, ali za sada se vide kao čuvari budućnosti.

Šta to znači za marketere?

Moraćete da istaknete etičke i altruističke vrednosti vašeg brenda ako želite da se povežete sa generacijom Alfa. I neće biti dovoljno samo govoriti ili sprovoditi hashtag kampanje. Generacija Alfa je izuzetno sofisticirana grupa koja je, zahvaljujući svojoj tehnološkoj pismenosti, bila izložena marketingu u ranijem uzrastu i češće nego bilo koja generacija pre njih.

Iako su optimistična generacija koja može biti vrlo poverljiva prema ljudima, ta rana izloženost marketingu i visok nivo sofisticiranosti takođe ih čine pomalo sumnjičavima. Jednostavno rečeno, prilično su dobri u otkrivanju neautentičnih poruka.

Rešenje je, dakle, da delima pokažete ono što govorite. Ako vaš brend zaista brine o nekom cilju i podržava ga, odlično, možete se fokusirati na to. Ali pretvaranje vam neće doneti ništa sa generacijom Alfa. Ako želite da ih pridobijete, morate dokazati da ste na njihovoj strani.

Hashtag vam neće doneti ništa — ali značajna donacija bi mogla. Ili udeo od prodaje namenjen za renomiranu dobrotvornu organizaciju dokazuje da vaš brend ozbiljno pristupa tim pitanjima, a ne samo da lovi poene.

Svaka generacija ima svoje posebnosti, ali Gen Alpha je najposebnija

U zaključku ovog bloga ćemo doneti zapažanje da će nam u narednim godinama i decenijama biti potrebno mnogo kreativnosti, oštroumnosti i autentičnosti kako bismo prodali neki proizvod generaciji Alpha.

Na svu sreću, u tome će nam pomagati i različiti alati veštačke inteligencije, kao što je ChatGPT o kome takođe često pišemo na našem blogu. Uz pomoć kreativnosti i autentičnosti ideja marketera s jedne i brzine veštačke inteligencije s druge strane, kampanje koje ćemo kreirati biće prilagođene potrebama najposebnije i najsofisticiranije generacije do sada.

Ako i vi volite da čitate o marketinškim trendovima koji se dopadaju generaciji Z, onda je naš blog pravo mesto za vas, jer su nam različite generacije često u fokusu, s obzirom na to da ih istražujemo kao deo potencijalnih ciljnih grupa kojoj se obraćamo u kampanjama naših klijenata.