(1. deo)
Pakovanja proizvoda čine svet urednijim i organizovanijim. Bilo da je unutra vaša omiljena čokolada, organsko pivo od kinoe za koje vam prijatelji govore da ga obožavaju ili krema za stopala, bez koje ne možete da zamislite ‘home spa’ – svi ovi proizvodi ne bi bili ni upola prepoznatljivi ili dobro pozicionirani na tržištu, da nije atraktivnog pakovanja u kome se nalaze. Hajde da pogledamo kako izgleda i koje sve faze uključuje proces dizajniranja ambalaže.
Dakle, sada kada znamo na šta mislimo kada kažemo pakovanje, važno je da dodamo da dizajn spoljašnjeg pakovanja proizvoda uključuje i biranje oblika, materijala od koga će ambalaža biti izrađena, zatim grafički elementi, boje i fontovi koji će biti korišćeni na kutiji, konzervi, flaši ili bilo kojoj drugoj vrsti pakovanja koju možemo da zamislimo.
I ne samo da pakovanje treba da bude praktično, odnosno bez njega ne bismo mogli da uživamo u omiljenim sokovima, no moramo imati na umu i da ambalaža proizvoda treba uvek da bude više od toga. Ona može da ispriča priču o mirisu, ukusu, zvuku i na taj način aktivira sva čula kupca koji upakovani proizvod uzme u ruke.
Svi ti detalji umnogome pomažu kupcu da shvati kako proizvod funkcioniše, čemu ili kome je namenjen, kako se otvara i niz drugih pitanja koja prolaze kroz njegovu glavu a koja će na kraju (ako su proizvod i ambalaža ostavili pozitivan utisak) dovesti do toga da donese najvažniju odluku – onu o kupovini.
No, pre nego što objasnimo kreativni proces, želimo da vam ukažemo na neka važna pitanja koja postavljamo klijentima u procesu prikupljanja informacija.
Pre nego što počnemo da dizajniramo
Tri ključna pitanja na koja treba dati odgovor pre nego što započnemo kreativni proces su:
- Šta je proizvod? Ovo bi trebalo da bude lako ali nije uvek tako. Šta je to što treba da prodate? Koje je veličine? Od kakvog materijala je napravljen proizvod? Da li ima čvrstu ili delikatnu strukturu? Odgovori na ova pitanja nam pomažu da saznamo koju vrstu materijala treba da odaberemo, jer ako je proizvod osetljiv, treba dodatno obratiti pažnju na izbor materijala.
- Ko kupuje proizvod? Da li ga koriste žene ili muškarci, ili oba pola? Da li je za odrasle ili za decu? Da li namenjen ciljnoj grupi potrošača kojima je očuvanje životne sredine važno pitanje? Da li je proizvod za one sa višim ili nižim primanjima? Jako je važno da što bolje osmislimo idealnog kupca, pre nego što počnemo da radimo na dizajnu. Jedan od primera su proizvodi namenjeni starijim kupcima, koji na pakovanju treba da imaju veća slova, kako bi ih oni lakše pročitali.
- Kako kupci kupuju proizvod? Da li ga kupuju u supermarketu, maloj lokalnoj prodavnici ili onlajn? Odgovori na ova pitanja daju jasan odgovor u kom pravcu treba razmišljati. Ako se, na primer, proizvodi pakuju za izvoz, onda je važno da kutije budu čvršće kako se proizvod ne bi oštetio, sa tekstom na engleskom ili nekom drugom stranom jeziku i u pakovanju koje će odmah proizvesti osećaj sreće kod kupca.
Imate odgovore na sva pitanja? Onda je vreme za sledeći korak – prikupljanje dodatnih informacija.
Kažite nam još samo ovo…
Ponekad proizvod predstavlja već etabliran brend na tržištu, zbog čega je važno da ga predstavi na pravi način ali da istovremeno nosi dozu individualnosti. Ako novi proizvod treba da se uklopi u određenu postojeću estetiku brenda, onda je važno da znamo sledeće informacije:
- Boje – korporativne ili boje brenda iz knjige grafičkih standarda.
- Fontovi – takođe se nalaze u knjizi grafičkih standarda i treba nam tačno tumačenje kako ih možemo koristiti u različitim situacijama.
- Logo – obavezno za postavljanje na ambalaži i najbolje bi bilo da ga imamo u vektorskoj verziji.
Informacije koje treba da se nađu na ambalaži
Svaki proizvod ili grupa proizvoda treba da ima određene informacije na ambalaži, koje će biti jasno vidljive kupcu. Sadržaj ovih informacija može da varira od vrste proizvoda, preko tržišta i zakonskih propisa, sve do industrije koja ga proizvodi.
Ovo su te informacije:
- Copy – to može biti sve od naziva proizvoda do poziva na akciju, odnosno kupovinu proizvoda.
- Fotografije ili vizuali – njih treba spremiti pre samog procesa dizajniranja i mogu biti odličan dodatak ostalim elementima.
- Oznake – postaje određene oznake koje se moraju naći na proizvodu jer je tako propisano zakonom (takve su recimo nutritivne vrednosti proizvoda) ali pored njih tu se stavljaju i oznake pripadnosti određenoj asocijaciji profesionalaca, zatim barkod ili žig koji potvrđuje kvalitet proizvoda, geografsko poreklo ili njegova svojstva (organska hrana, proizvod iz Srbije)
- Vremenski određen sadržaj na pakovanju – i ovo treba pripremiti, jer će tokom procesa štampe biti potrebno. Inače ovakav sadržaj se uglavnom odnosi na datum proizvodnje ili do kada proizvod treba iskoristiti.
U ovoj fazi, pre nego što započnemo dizajniranje ambalaže u nekom od programa koje koristimo za to, ipak treba uraditi i malo istraživanje.
Izbor stila: Šta nam se dopada, a šta ne?
Istraživanje može da bude sve od traženja onlajn inspiracija na Pinterestu, preko obilaženja prodavnica i fotografisanja već postojećih ambalaža ili sakupljanja pakovanja čokolada koje vam se sviđaju.
Ipak, ono što je najvažnije i što uvek imamo na umu, kada radimo za klijenta, je da dizajn treba da odgovara njegovim potrebama a ne da se nama dopadne.
Iako neki dizajneri više vremena posvete dizajnu ambalaže, koje će biti drugačije i nesvakidašnje i za takvo rešenje dobiju nagrade na brojnim festivalima i okupljanjima renomiranih marketera, činjenica je ipak da najbolju ocenu na kraju daju kupci. Više vremena za nagrade, a manje vremena za funkcionalnost – nije baš najbolji koncept i zato mi podjednako vodimo računa i o jednom i o drugom.
Budžet za dizajniranje ambalaže
Uvek nam je važno da klijentima objasnimo na koji način se formira cena i koje dodatne troškove mogu imati pored plaćanja dizajna ambalaže.
Budžet za dizajniranje ambalaže proizvoda deli se na dve kategorije:
- Jednokratni troškovi
- Troškovi po pojedinačnom proizvodu
Jednokratni troškovi su oni u koje spada originalni dizajn ambalaže, zatim sve što je potrebno za ‘offset’ štampu i ovo su uglavnom troškovi koji se plaćaju jednom, sem ako klijent nema nameru da menja dizajn kroz neko vreme.
Troškovi po svakom pojedinačnom proizvodu se odnose na materijale i plaćanje radnika koji prave proizvod. Svaka kutija ima svoju cenu, na koju treba dodati i papir (koji može da služi za oblaganje kutije) i još traku koja će služiti za zatvaranje ambalaže. Ponekad se može desiti da brend želi personalizaciju proizvoda, pa će u tom slučaju biti potrebno menjati recimo ime na stikeru, koji se lepi na kutiju (što je dodatni trošak) na strani dizajna.
Svakako klijenti žele da imaju određenu projekciju troškova pre nego što krenu u realizaciju projekta i to je nešto što im treba omogućiti. Uvek naglasimo da jeftinije nikada ne znači bolje, jer ulaganje u dobar i kvalitetan dizajn nema cenu.
U sledećem blogu ćemo pisati o kreativnoj fazi celokupnog procesa kreiranja dizajna ambalaže za određeni proizvod, a do tada podelite ovaj tekst sa nekim za koga mislite da bi mu bio od koristi.