Grafički dizajn me je naučio da možete komunicirati bez reči. Zapravo to mi je rekao moj profesor na prvoj godini. Kako? Upitao sam ga, a on se nasmejao, rekavši da moram da budem strpljiv. Dugo nisam mogao da razumem. Dugo mi je trebalo da to naučim dok nisam ušao u ovih 5 tajni grafičkog dizajna koje su mi pomogle da rešim neke od misterija. A to je da je grafički dizajn beskrajna vizuelna komunikacija! Kad pročitaš ovaj blog skapiraćeš da je grafički dizajn sa svojih 5 osnovnih načela ( ja ih zovem fora ), najjača stvar ikada.
Da bi grafički dizajn mogao vizuelno da komunicira i da se zove grafički dizajn on mora da ima ovih 5 osnovnih načela koji su ukslađeni unutar svake kompozicije. I verujte mi kada ih savladate, nećete morati da se mučite, da gledate tuđe radove niti da koristite raznorazne programe sa trikovima koji dizajniraju umesto Vas. Zaboravi sve i savladaj ovo sad. Dakle idemo.
- Harmonija
- Kontrast
- Ravnoteža
- Dominacija
- Jedinstvo
1. Harmonija
Harmonija obeležava sklad, a postiže se na nekoliko načina. Jedan od načina je i sistem smšiljenog i ritmičkog ponavijanja forme koje su po veličini, obliku i boji iste, slične ili različite.
Kombinacijom ponavijanja dobija se utisak ravnomernog i neprekidnog pulsiranja svih elemenata koji grade kompoziciju. Da bi postigli harmoniju u grafičkom dizajnu važno je da između pojedinih elementa uspostavite razmak. Time postižete sklad i ritam. Razmaci između elemenata mogu dovesti do predaha u kompoziciji.
Harmonija se ispoljava na više načina i to kao:
- harmonija sličnosti,
- harmonija funkcije i
- harmonija simbola.
Harmonija sličnosti je usaglašavanje sličnih elemenata po obliku. Pulsiranje tih sličnih oblika obezbeđuje se ritmičkom izmenom njihovih veličina i boja. Na primer: nizovi po obliku sličnih slovnih znakova – „n“ — „m“ — „u“ mogu se harmonično i skladno pojaviti na jednoj površini ako se obezbedi njihovo ponavljanje uz smišljenu i ritmičku izmenu njihovih mesta, boje, veličine i debljine. Cela površina pokrivena takvim redovima dobiće prijatan i dopadljiv izgled i harmonija po sličnosti biće obezbeđena.
Harmonija funkcije je usaglašavanje raznih oblika koji su po svojoj formi različiti. Zajedničko im je, međutim, da služe istoj funkciji. Na primer: tekst koji govori o godišnjici proslave manastira Hopova ili Studenice treba usaglasiti sa formom slova iz tipa starih ćiriličnih pisama.
Harmonija simbola je usaglašavanje raznih oblika koji su i po svojoj formi i po funkciji i svrsi različiti, ali u duhovnom i apstraktnom značenju grade smišijenu i dogovorenu celinu. Tako na primer neki simboli mogu biti sasvim različitih formi, ali da označavaju u jednom kontekstu istu celinu.
2. Kontrast
Kontrast je razlika suprotnosti. Suprotnosti se privlače. Tako bar kažu. Slično je u grafičkom dizajnu. Da bi uspostavili suprotnosti mora da postoji kontrast. Na primer: crno se suprotstavlja belom i tek onda se može shvatiti vrednost i jednog i drugog. To isto važi i za mnoge druge pojmove: toplo—hladno, gorko—slatko, lepo—ružno itd.
Da bi se značajnije naglasilo ono što se želi istaći u grafičkom dizajnu se koristi sistem kontrasta. Kontrastima se dinamizira površina, naravno, samo u slučaju ako je ta dinamika potrebna – dakle, opravdana. Kontrasti se mogu izraziti sa većom ili manjom skalom razlike u veličini, boji, valeru.
Kontrasti se mogu postići i podešavanjem intervala u nekom grafičkom nizu (na primer kod fontova). Kod većine dobro osmišljenih dizajna primetićete maksimum do dve vrste fontova. To je zato što se efekat kontrasta može na ovaj način lako postići.
3. Ravnoteža
Ravnoteža kao likovni faktor je vizuelna izjednačenost težine sa jedne i druge strane neke površine ili neke linije. Jedan od načina postizanja ravnoteže je upotreba oblika različitih veličina. Ako su oba oblika neke likovne forme sličnog valerskog intenziteta, veći oblik je optički teži od manjeg oblika. Drugi način postizanja ravnoteže je koloristički način. Veći je oblik lakši od manjeg ako je dat u sekundarnoj a manji u primarnoj boji. Generalno, tamne su površine optički teže od svetlijih. Treći način regulisanja ravnoteže postiže se smerom kretanja forme. Položena forma (na primer – pravougaonik) teža je od uspravne.
Uspravna, pak, forma optički je teža od kose. Četvrti način regulisanja ravnoteže postiže se distancom. Od dva ista oblika sa istom kolorističkom vrednošću, optički je teži onaj koji je udaljeniji od centra. Oblici koji su bliži osnovi teži su od onih koji se nalaze u gornjem delu površine koja se likovno obrađuje. Ravnoteža se najlakše postiže simetrijom. Svi osnovni geometrijski oblici su simetrični. Najveći deo prirode zasnovan je na ovom zakonu ravnoteže. Simetrija daje utisak smirenosti, otmenosti i dostojanstva. Ovakav način postizanja ravnoteže je formalan te se ovde i radi o formalnoj ravnoteži. Kod ovog načina uravnoteženih veličina sve je izbalansirano na principu istih vrednosti. Dinamičnost u kompoziciji se takođe postiže asimetrijom. Kod ovakvog načina uspostavijanja ravnoteže ne pojavijuju se isti već, naprotiv, različiti oblici po veličini, boji i formi, a ipak je sve uravnoteženo u odosu na zamišljenu vertikalnu osu koja preseca tu likovnu površinu na dva jednaka dela. Takva asimetrična ravnoteža naziva se neformalna ili aformalna ravnoteža. Neki je nazivaju i optičkom ravnotežom.
Aformalna (optička) ravnoteža se može postići u grafičkom prostor i smišljenim rasporedom boja.
Mora se, naime, znati da su tople boje (crvena, žuta, narandžasta) optički teže od hladnih (plava, zelena, Ijubičasta).
4. Dominacija
Dominacija predstavlja insistiranje na uspostavijanju optičkog centra u određenom likovnom prostoru.
Svaki prostor u grafičkom smislu mora se tako organizovati da se u njemu oseti optički centar. Postoje dva načina uspostavijanja ovog centra. Prvi je klasični, kada se najinteresantniji deo likovnog ili tematskog događaja smesti u predelu preseka dijagonala (središte površine), a drugi kada se taj događaj gradi u bilo koji drugi deo likovne, odnosno grafičke površine. Postoji centralna dominacija, decentralna dominacija. Obe imaju isti cilj, a to je da istaknu događaj ili radnju na nekoj površini. Dominacija i kontrast nekad imaju slično značenje, ali treba uzeti u obzir da kontrast ima za zadatak iznošenje najvažnijeg i najznačajnijeg grafičkog detalja.
Zadatak dominacije je da smišljenim likovnim postupkom prikaže osnovnu likovnu zamisao, smeštajući je u određeno središte kompozicije. Kontrast ce, kao estetska kategorija, samo pomoći da se likovni prostor organizuje na način koji obezbeđuje centralnom događaju radnje dominiranje u odabranom središtu kompozicije. Ovo se može obezbediti kontrastom boja, kontrastom tonskih površina, kontrastom forme i sl. Na primer: ako se na nekom grafičkom prostor postavi nekoliko kružnih crnih formi u kojima je u negativu dat određeni tekst, a u njihovom središtu se postavi slovo „a“ u dimenziji nekoliko puta većoj od dimenzije teksta u crim krugovima i u nekoj od primarnih boja (na primer u crvenoj), onda je sigurno da će tim prostorom i u okviru takve kompozicije dominirati slovo „a“:
prvo — svojom neobičnom veličinom,
drugo — svojim interesantnim oblikom, jer su kurentna slova uvek interesantnija od verzalnih,
treće — svojom bojom, jer se crvena boja u masi crne jasno uočava i
četvrto — svojom izolovanošću forme, jer se jasno razlikuje od forme kružnih površina.
Ovakva dominacija slova „a“ moze biti popraćena tekstom ispod njega koji upozorava na nešto što se želi istaći. Kako je sve sračunato na sistem centralne dominacije, to će i izbor teksta, odnosno njegovo značenje biti vezano za temu koja je po svom karakteru mirna, dostojanstvena i gorda.
Međutim, svi ovi isti elementi mogu se formirati i u sistemu decentraine dominacije. Ukoliko se uvećano slovo „a“ ne stavi u sam centar crnih krugova već na jednom od njihovih mesta, dakle po ivici kompozicije, i sve to se izbalansira rasporedom da kompozicija dobije u ravnoteži zadovoljavajuću likovnu vrednost, onda je jasno da se centralna dominacija gubi i da je stvorena decentralna dominacija. Kako decentralna dominacija prati dinamčniju temu, to će i izbor teksta, odnosno njegovo začenje biti vezano za temu koja je po svom karakteru uzbudljivija, dinamicnija, slobodnija.
5. Jedinstvo
Jedinstvo je povezanost svih elemenata u zajedničku akciju. Jedinstvo nije samo estetski normativ već kategorija koja označava povezanost forme i sadržaja, zatim forme i stila, kao i povezanost i usklađenost svih likovnih elemenata i, konačno, jedinstvo svih elemenata koji grade estetsko načelo.
Teško je, međutim, povezati načelo dominacije sa ostalim elementima u čvrsto i sigurno zajedništvo.
Sama po sebi, estetska veličina dominacije opire se jedinstvu i teži samostalnom isticanju. Na svako jedinstvo, pa i na likovno, uvek deluju nekoliko sila, od kojih su dve glavne — jedna koja teži da ga razbije i razgradi i druga koja se tome suprotstavlja. Jedinstvo se uglavnom temelji na ideji okupljanja elemenata sa sličnim ili različitim interesima unutar likovne kompozicije. Pri stvaranju jedinstva akcije treba se prethodno opredeliti za likovni izraz oko koga će se organizovati jedinstvo svih ostalih likovnih učesnika u kompoziciji. Svaka knjiga, brošura, plakat, svaki primer dizajna ambalaže, svaki logo i mnogi drugi grafički oblici moraju biti ostvareni kao stilski ujednačeni oblici, a potom i likovno ujednačeni. U prvom slučaju, pod stilskim jedinstvom podrazumeva se doslednost pri oblikovanju u određenom istorijskom stilskom izrazu uzetom iz neke određene stilske epohe (klasični stilovi) ili iz savremene epohe (moderni stilovi). Pod likovnim jedinstom podrazumeva se dosledno pridržavanje svih pravila oblikovanja i korišćenja likovnih elemenata. I, konačno, ukoliko je u tematskom smislu grafički oblik tačno određen (a malo koji nije), neophodno je usaglasiti i stilsko jedinstvo i likovno jedinstvo sa odgovarajućom idejom teme u — sveukupno jedinstvo sadržaja i forme.
Zaključak:
Rešenje je ispratiti ova načela kako bi tvoj grafički dizajn bio što bolji. Ne možeš savladati sve ovo za mesec dana, ali vremenom uđe u mozak i krene nesvesno da izlazi iz tebe. Grafički dizajn je vizuelna komunikacija, ali i osećaj. Osećaj za estetiku i lepo koji se gradi dugi niz godina kroz talenat koji imaš.
Ako ti treba pomoć slobodno nam se obrati.
